Усне Преваре

Ноћ је хладна и мрачна. Пустом улицом одјекуку звуци непознатих крика и одјеци мојих корака. И не желим да се окренем, јер ме је страх онога што сам оставила иза себе. Не желим да се окренем јер знам да иза мене стојиш ти.

У мислима сам већ далеко, негде где све моје грешке и лоше процене не постоје. Негде где смо само то и ја, без прошлости, без будућности. Само нас двоје. И ништа више.

Али суров свет око мене и тужни крици напуштене улице ми говоре да не могу побећи од стварнисти и прошости.

А тако желим да још једном, још само једном осетим укус твојих усана. Да осетим горак укус кајања.

Јер јутро свиће и свет се буди. И док гледам преко мог рамена схватам да ти више ниси ту, да си одавно отишао. И да је све било узалуд.